Библиотека заклетва о животу бавиће се разбијањем предрасуда и заблуда - о другима и о себи.
Никада те нећу издати сасвим, мада сам те издавао и издаваћу те на сваком месту. И када сам те мрзео, нисам могао да те заборавим. Преклињао сам те да те поднесем. Звао сам те али ниси долазио; урликао сам али ми се ниси осмехнуо. Био сам тужан а ниси ме тешио. Плакао сам а ниси ми засладио сузе. Пустиња би био мојим молбама, гроб моме гласу. Тишина си био мојим мукама а пустиња мојим самоћама. Убијао сам у мислима прве тренутке живота а загрмео твоје почетке. Хтедох отров твојих корена, хтедох да пресуше воћке и пресуше извори; жудела је моја душа.
Но захвална ти је моја душа за осмех који је видела само она, а нико други, захвална за сусрет који нико никад није сазнао, тај сусрет се не заборавља већ тајном вером у теби одјекује у тишини, озелењава пустињу, заслађује сузе и разведрава самоће.
Заклињем се да никада нећеш сазнати за моју велику издају. Заклињем се свим најсветијим - твојем осмеху, да се нећу растати од тебе.