Мислим да сам

био добар поморац.

...биле су Бернарове последње речи.

---

…А шта је желео да искаже тим речима? Да ли радост сазнања да је, живећи на земљи, био од користи свом ближњем као добар поморац? Не, већ да Бог сваком од нас, заједно са животом даје овај или онај таленат и налаже нам, као свети дуг, да га не закопамо у земљу.
Зашто, због чега? Ми то не знамо, али морамо знати да све у овом нама недокучивом свету неизоставно мора имати некакав смисао, некакву узвишену Божију промисао која тежи да све на овом свету буде добро, и да је ревносно испуњење те Божје промисли увек наша заслуга пред њим, те стога и радост, понос. И Бернар је то знао и осећао. Он је читавог живота ревносно, достојанствено и предано испуњавао скромни задатак који му је Бог поверио, није служио Богу из страха, већ из љубави. И како онда не би рекао у свом последњем часу баш то што је рекао? „Ниње отпуштајушчи, Владико, раба твојего, који се усуђује да каже Теби и људима: мислим да сам био добар поморац…“

из Буњинове приче.

Агенција за издаваштво Бернар

Зачет 6. марта 2009. године, уписан у АПР 22. јула исте године. Рођен на размеђи векова, у ноћи између Недеље праштања и Чистог понедељка. Крштен по истоименој причи Ивана Буњина и верном пратиоцу Мопасана. Од доброг оца и још боље мајке.
Дише, живи и воли.